Дејан Дуковски. Балканот не е мртов или МАГИЈА ЕДЕЛВАЈС ЛИЦА: ЦВЕТА ОСМАН СПАСЕ РАСИМ ДУКО ВАЛИЈАТА КРСТАНА ПЕТКАНА КЕМАЛ АТАТУРК ЕЛЕНИ КАРИНТЕ ИКОНОМО ЕДИС ЕФТИМ ЛОЛИТА ТРАЈАН РИСТО ХРИСТО БОГДАН БЛАГУНА АКТЕРСКА ДРУЖИНА, ТУРСКИ ВОЈНИЦИ, СЕЛАНИ, КУМИТИ, ЕВРОПСКИ ПРАТЕНИК. ОКОЛУ „МАКЕДОНСКА КРВАВА СВАДБА“ ПРЕЛИДИУМ ПРВ ПРЕЛИДИУМ ОД ИГРАЧКА ПЛАЧКА (Спасе, мало дете, овчарче, свири кавал покрај своите овци. Мелодијата на кавалот се слуша за цело време додека трае сцената. Неговата млада мајка жнее жито. Ги остава снопјето, па си го мие лицето со стомна вода. Од далеку пристигаат двајца коњаници. Осман Бег и Расим. Млади се, речиси деца) ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: Слушај жено, Осман ќе те носи на чифлик, на гости ќе те зема. МАКЕДОНКА: У Турчин на гости не одам. ОСМАН БЕГ: Расим? (На Македонка) Ќе те носи, ќе те зема. За бадијала. МАКЕДОНКА: Слушнав. Реков, не одам. Имам маж и дете, бегу. ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: Извади го. (Осман бег од елекот вади цвет, еделвајс) МАКЕДОНКА: Нејќум. Има цело поле цвеќиња овде. ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: Ова е еделвајс. Овде нема еделвајси. Нигде нема еделвајси. Осман Бег најде еделвајс, за тебе. Осман бег многу ретко дава цветои. Ама кога дава, дава. Ако не го земеш, многу ќе се навреди. Го фатиле годините, сè зема на срце. Пред три дена му бричевме мустаќ. Сега зорт има. Многу му требаат жени. Ќе те зима. Прва анамка ќе му бидеш. Ќе ти дава и да јадиш и да пијеш. МАКЕДОНКА: Јас сум рисјанка, не сакам. ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: што бе не сака? Што не сака? Тебе не те сака? Мене не ме сака? Не е Осман дојден за мајтап. Да не му пукне пердето? Ај покажи му една цицка. МАКЕДОНКА: Немојте деца, ви се моља! ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: (Ѝ удира јака шлаканица): Реков ја, ќе му пукне. (Еден човек бесно пристигнува на изморен коњ. Кумита. Целиот е окитен со реденици. Во раце спрема двоцевка. Скокнува од уште незапрениот коњ. Нишани во Осман. Жената трча кон него. Ја спушта пушката. Осман молњевито брзо вади кубур. Го убива кумитата. Мртвиот кумита паѓа во рацете на жената. Неговата двоцевка загрмува за последен пат. Жената паѓа мртва, заедно со кумитата. Песната на Спасе престанува) ОСМАН БЕГ: Расим? РАСИМ: Што Расим? Што Расим?! Што го ебам?! Ние први си ја видовме! (Одјавуваат. Малиот Спасе доаѓа до своите мртви родители. Го зема цветот еделвајс) ВТОР ПРЕЛИДИУМ КЕМАЛ И ЕЛЕНИ, ДЕВОЈКА ОД БАЛКОНОТ (Куќата на Ефтим Каринте, кај „Широк сокак“ во Битола) ЕЛЕНИ: Ти? КЕМАЛ: Денеска се вратив од Солун. ЕЛЕНИ: Сакате да влезете? КЕМАЛ: Вашиот татко? ЕЛЕНИ: Во куќата е само служавката. КЕМАЛ: Merci beaukoup. Носам цвеќе за вашата мајка и вас. ЕЛЕНИ: Мојата мајка ја пленивте со вашиот добар француски и европскиот бонтон. КЕМАЛ: Вие ме пленивте мене со вашите прекрасни очи. Првпат имам прилика да говорам само во ваше присуство и мој боже, полесно би ми било да војувам на три фронта, отколку да се вкрстам со вашите две очи. Кога не видов оној ден на балконот, како наместо во смотрата гледате во мене, заборавив на мојата униформа, на султанот, на сè. Останаа само вашите очи. И мојот очај што не сум до вас. Мојот принуден престој во Солун, се преточи во мечтаење. Едвај го дочекав мигот да се вратам во Битола. Ве сакам мадмуазел Елени Каринте. Ве сакам како што никој пред мене не сакал. ЕЛЕНИ: Немојте питомецу Ататурк, немојте да ставате сол на мојата рана. КЕМАЛ: Можам да го разнишам светскиот поредок, само ако знам дека и вие не сте рамнодушни на моето присуство. Бидете ми жена и сè во животот. Ќе направам сè, само да бидам со вас драга моја Елени. ЕЛЕНИ: Мој драги боже, па вие сте Турчин. Татко ми никогаш нема да се согласи да ја даде мојата рака на Турчин. Вие знаете кој е мојот татко? КЕМАЛ: Знам кој е вашиот татко, знам за неговиот банкарски аканто во банките во Виена, знам за неговата моќ, но тој не знае за мојата. Не знае дека мојата љубов кон вас е посилна од сите негови трговски зделки. ЕЛЕНИ: Но вие едвај ме познавате, мсју Кемал. КЕМАЛ: Ве познавам цел живот мадмуазел Елени. ЕЛЕНИ: Татко ми веќе ја има ветено мојата рака за еден богат солунски трговец, кој има деветсто дукати мираз. КЕМАЛ: Јас сум само питомец во војниот лакеј, но за мираз можам на пример, да го освојам светот само за вас. Немам деветсто дукати, но имам коњ, со кој можам да ве одведам за секогаш со мене. ЕЛЕНИ: Мој драги боже, вие барате премногу, а моето срце не вели не... Нека ни е бог на помош. ЕДНА НЕВИНОСТ (Кемал и Елени спијат во една колиба на крај од градот) КЕМАЛ: Овој цвет се вика еделвајс. Редок е и никој друг никогаш нем да ти го даде. Чувај го со љубов и за секогаш ќе остане свеж како и мојата љубов. ЕЛЕНИ: Ти го дадов моето срце, моето тело, засекогаш ќе бидат твои. Чувај ги. КЕМАЛ: Никогаш не сум бил посреќен. ЕЛЕНИ: Само до кога? Моите сигурно ме бараат. КЕМАЛ: Ќе трае, за секогаш. (Наеднаш вратата насилно се отвора. Влегуваат трговецот Ефтим со двајца вооружени крупни момци) ЕФТИМ: Тука си курво. Зошто ми го правиш ова? Ќе ве убијам и двајцата, око нема да ми трепне. Облакај се! Облакај се ороспијо, одма! КЕМАЛ: Немојте да грешите душа господине! ЕФТИМ: Не душа, рака ќе згрешам. Ќе те наполнам со ситна сачма. КЕМАЛ: Мојата љубов кон вашата ќерка е искрена, ако ми ја дадете ќе биде среќна. ЕФТИМ: Дур сум јас жив Елени нема да биде жена на Турчин. Малку ли мама ни ебававте, сега и ќерките? (На Елени) утре правиме свадба. Калфата Кирјакис веќе даде мираз од деветсто наполеони. Прекрасен човек. Кога би знаел какво ѓубре зема дома, не би дал ни банка. Заборави ја оваа беда, никој не смее да дознае за ова. А ти, Турчин еден, биди среќен што решив да не оставам траги. Елени, надвор! (Ја одвлекува својата ќерка) ЕЛЕНИ: Ќе го чувам цветот. (Излегува) КЕМАЛ: Ќе ѝ се ебе мамата на турската империја. Слушни ме Алах. Кога тогаш! ТРЕТ ПРЕЛУДИУМ СЦЕНА ДОН ЖУАН ВО ВОЗОТ ОРИЕНТ ЕКСПРЕС (Во возот, во купето, убавата турска куртизана Едис и богатиот трговец, со влашки акцент, Икономо) ИКОНОМО: За тебе Едис, само за тебе ја пцујам турската империја, го пцујам султанот, себе... Пичка ти мајчина Икономо! Пичка ти мајчин султане. ЕДИС: Некој може да те слушне. ИКОНОМО: Нека слуша. (Го отвора прозорецот од купето) Пичка му мајчина на султанот! (Едис се смее) Тебе ти е смешно? ЕДИС: Никогаш не се откажуваш од инаетот? ИКОНОМО: Можам ли да се откажам? Не сега. Касно е. Кога те видов како се качуваш во возот во Париз, знаев, или ќе умрам, или ќе те имам. Табиет. Јас се симнувам пред Велес, значи имам уште пет минути да те имам или цел живот да умрам. ЕДИС: Јас не сум обична жена... ИКОНОМО: Јас не зборувам за обични работи, Едис. ЕДИС: Султанот е како бог, сè му се може. Треба да бидам прељубница на цела турска империја. Ако дознае ќе не прељуби и двајцата. ИКОНОМО: Никој нема да знае. ЕДИС: Ќе знаеш ти. ИКОНОМО: Што има султанот што немам јас? Азно? Имам десет буриња злато во визбите во Битола. ЕДИС: Мислиш дека можеш да ме купиш? Мислиш постои таков џеваирџилак? Ороспија? Кокона? ИКОНОМО: Моќ? (Ја отвора вратата од купето) Ја сакам жената на султанот! ЕДИС: (Ја затвора вратата) Абдал. ИКОНОМО: Ти ме правиш. ЕДИС: Ме знаеш само еден ден. ИКОНОМО: Те знам цел живот. ЕДИС: Нема фајде Икономо, само иќаети. ИКОНОМО: Барај од мене сè. ЕДИС: Цвет. Имаш еден обичен цвет? ИКОНОМО: (Вади цвет, еделвајс) Ти си првата што ѝ го давам. ЕДИС: Каков цвет е ова? ИКОНОМО: Не е обичен. ЕДИС: И да сакам да бидам со тебе, пампурот запира, ти се симнуваш. Нема време. ИКОНОМО: Немај гајле. Сè е средено. Дванаесет илјади лири средуваат сè. Ќе го излажете султанот дека возот касни еден ден. Пред купето ќе нè чека пајтон. Истиот ќе те врати. Ќе речеш, толку мака за една ноќ, речи, еден живот. Еден марифет. Дај ми ја твојата рака. (Ја зема за рака. Некој чука на вратата од купето) ГЛАСОТ: Вашето турско кафе, госпоѓо? ЕДИС: Не сега. (Го бакнува Икономо) Севда или пишман? ЛУДИУМ СЦЕНА 1 СПАСЕ – ДОЈДЕ ТИВКО. ВЛЕЗЕ ВО ЛЕГЕНДА (Планина. Спасе сега млад човек, кумита, нареден со реденици, потпрен на дрво ја свири на кавал мелодијата од претходната сцена. Двајца турски коњаници се доближуваат до планинскиот пат. Го здогледуваат Спасе, застануваат, се погледнуваат, гу исукуваат сабјите. Претпазливо е доближуваат. Застануваат) ПРВИОТ ТУРЧИН: Што бараш тука бре Ѓаур? СПАСЕ: Ќибрит. (Вториот Турчин скока од коњот со исукана сабја. Спасе брзо вади кубур и го убива) СПАСЕ: Имаш ќибрит? ПРВИОТ ТУРЧИН: Јок. СПАСЕ: Ти си петтиот Турчин што нема ќибрит. Ќе ѝ се ебе мамата на турската империја што нема ќибрити. Од утре ќе ви барам тулумби. ПРВИОТ ТУРЧИН: Чекај! Ти си Спасе кумита? (Спасе нишани) Знам нешто што ќе сакаш да го чуеш. (Пауза) Сакаш да знаеш кој го уби татко ти? (Спасе го симнува куршумот) Бев на служба кај човекот што го уби. СПАСЕ: Кој? ПРВИОТ ТУРЧИН: Ќе ти кажам ако го заборавиш ќибритот. СПАСЕ: Ќе го заборавам. ПРВИОТ ТУРЧИН: Осман бег. СПАСЕ: Каде да го најдам? ПРВИОТ ТУРЧИН: Има харем во околијава. Сите овде го знаат. СПАСЕ: Како да знам дека не лажеш? ПРВИОТ ТУРЧИН: Ако лажам, ќе ме убиеш. СПАСЕ: Арно. ПРВИОТ ТУРЧИН: Ќе ме пуштиш? СПАСЕ: Имаш барем едно шкорче? ПРВИОТ ТУРЧИН: Рече дека ќе го заборавиш ќибритот? СПАСЕ: Живот. (Го убива) Кој ќе те бара ако си лажел. СЦЕНА 2 ЕДЕЛВАЈ, СПАСЕ И ЦВЕТА (Ливада. Под едно дрво седи Спасе. Свири на својот кавал. Од шумата втрчува Цвета) ЦВЕТА: Едвај се извлеков. Не можев порано. Како разбојник. Ни моите не се од вчера. Доста ми е од лажење. Не оди вака, Спасе. (Пауза) Не оди вака. Татко ми ме праша да не си го барам ѓаолот секој ден по планињево. Им реков, берам лешници. Секој ден им викам берам лешници. Еден куп лешници се сторија. (Спасе престанува да свири и ѝ дава ќесе со лешници, па продолжува да свири.) Ако ме прашаат кај ги берам што да им кажам? СПАСЕ: (Го остава кавалот) Имам цвет. ЦВЕТА: Имаш пушка. Шубе ми е. СПАСЕ: Ќе те барам, како што си е адетот. ЦВЕТА: Ако не ме дадат? СПАСЕ: Ќе те грабам. (ѝ го дава цветот) ЦВЕТА: Од каде ваков цвет? СПАСЕ: Од срце. ЦВЕТА: Не мириса. СПАСЕ: Не. (Свири на кавалот. Цвета се прилепува до него) СЦЕНА 3 КОГО САКА ОСМАН (Осман бег во својот харем. Седи на шарени перници, пуши на наргиле. Источна музика. Две убави девојки, Крстана и Петкана играат „стомачен танц“ за него. Осман не е задоволен. Ги прекинува) ОСМАН: Не сте арни. Немам ќеиф. КРСТАНА: Има зорт бегу? ОСМАН: Не мешате со љубов. ПЕТКАНА: Јок. Со стомак. КРСТАНА: Да не те фаќа севда? ПЕТКАНА: Гледај. (Меша) ОСМАН: Поарно во Турција. ПЕТКАНА: Како? ОСМАН: Мрза г'за не ранит. Со повеќе занес. Цело тело да работи. Со зорт не бидуе. Од зорт и баба ќе заиграт. КРСТАНА: Не сме ти убави? ОСМАН: Не фали ми убавица, ами работница. ПЕТКАНА: Која е? КРСТАНА: Немој да ѝ правиш зулум. Дај ѝ ариз. ОСМАН: Злато? ПЕТКАНА: Златото чувај го за нас. Дај ѝ на пример цвет. КРСТАНА: Си дал некогаш цвет? ОСМАН: Мешајте! СЦЕНА 4 ЗАВЕТ (Ноќ. Полна месечина. Спасе и Цвета. Цвета има невестинска облека) СПАСЕ: Ќе ме нема некое време. ЦВЕТА: Каде ќе одиш? СПАСЕ: Ќе се вратам. ЦВЕТА: За да отидеш пак? СПАСЕ: Маж јунак ќе имаш. ЦВЕТА: Не сакам маж јунак, сакам жив маж. СПАСЕ: Не ме бие мене турски куршум. ЦВЕТА: До кога? СПАСЕ: Морам да одам. Имам фрлено клетва. ЦВЕТА: Реши Спасе. Или јас или кубурот. СПАСЕ: Ќе се вратам и никогаш нема да те оставам. ЦВЕТА: Вети. СПАСЕ: Последен пат. (Спасе го запира коњот. Се симнува. Ја симнува Цвета) СПАСЕ: Направив колиба и ја наполнив со папрат. СЦЕНА 5 КУМИТИТЕ (Планина. Бачило. Спасе, Дуко, Трајан и неколку други млади кумити. Еден врзан човек. Еден овчар на оган пече младо јагне) ТРАЈАН: Те нема еден век. ДУКО: Сите се нестрпливи. Те бараат, чекаат акција. ТРАЈАН: Доста им е од чување овци, бараат барут. Прашуваат, кога ќе ја ослободиме Македонија? СПАСЕ: Ќе биде. ДУКО: Прашуваат, кога ќе биде? ТРАЈАН: Сите знаеме оти ќе биде, ама работава е кога? СПАСЕ: Работата е како. (Гледа во врзаниот) Кој е овој? ДУКО: Го фативме синојќа. Се моташе околу бачилово, вели те знае. ВРЗАНИОТ: Јас сум бе Спасе, како си? СПАСЕ: Ти си бе, Благоја? ВРЗАНИОТ: Јас сум бе Спасе. Е, Спасе, Спасе... Колкав си станал. Машала... (Спасе му дава знак на Трајан. Овој, го зема врзаниот и го носи надвор) ВРЗАНИОТ: Чекајте бе, каде.. Да се видам со Спасета... Спасе бе, ме однесоа.. Кажи нешто Спасе! СПАСЕ: Не знам ни еден Благоја. ВРЗАНИОТ: Не сум, не сум Благоја... Не ме познаваш? СПАСЕ: Лажеш? ВРЗАНИОТ: Не бе, Спасе... СПАСЕ: Благоја си или не си? ВРЗАНИОТ: Не знам. Не знам кој сум. Сè ми се измеша. Јас сум бе Спасе. (Трајан им го дава на комитите, кои го носат надвор. По некое време се слуша истрел. Трајан со рака некого повикува од надвор) ОВЧАРОТ: Знаев еден Благоја, ама тој не шета ноќе по бачила. ТРАЈАН: До кај е јагнето? ОВЧАРОТ: Ќе биде. ТРАЈАН: Кога ќе биде? (Влегува Ристо) ДУКО: Ова е Христо. РИСТО: Јас сум Ристо. ТРАЈАН: Не беше прееска, Христо? РИСТО: Како Христо? Брат ми е Христо. ТРАЈАН: (На Спасе) Има брат близнак. СПАСЕ: Каде е брат ти? РИСТО: Пие некаде. Сега ќе го викнам. (Излегува. Пауза) СПАСЕ: Што сакаат? ДУКО: Да влезат во четата. СПАСЕ: Зошто сакаат? (Влегува Христо) ТРАЈАН: Не го најде брат ти? ХРИСТО: Јас сум брат ми. ДУКО: Ристо или Христо? ХРИСТО: Христо, каков Ристо! СПАСЕ: Каде е Ристо? ХРИСТО: Пие. ДУКО: Зошто сакате да влезете во четата? ХРИСТО: За слобода. СПАСЕ: Друго? ХРИСТО: Мразам Турци. А и Ристо многу пие. Мислевме, овде нема меани. ДУКО: Не беше ти Ристо? ХРИСТО: Јас сум Христо, ама Ристо многу пие. СПАСЕ: Ќе дадете заклетва на кама и пушка. Секој посебно. Трезни. ХРИСТО: (Вади шише ракија): За здравје. И многу години, со многу мртви Турци. (Пие од ракијата) ОВЧАРОТ: Бидна јагнево. СПАСЕ: (Го зема шишето со ракија) Сите надвор, Дуко нека остане. ОВЧАРОТ: И јагнето? (Се погледнуваат со Спасе. Сите излегуваат, Трајан останува) ТРАЈАН: А јас? СПАСЕ: Нешто не јасно? ТРАЈАН: Јасно е, сè е јасно. (Излегува) СПАСЕ: Напиј се. Утре ќе одам. Ќе одам сам. Можеби нема да се вратам. Пократко или подолго. Додека ме нема, ти преземи ја четата. ДУКО: Зошто одиш сам? СПАСЕ: Ќе прашуваш или ќе слушаш? СЦЕНА 6 ОДМАЗДА (Осман Бег во една од своите одаи. Дреме. Околу устата му се вртка здодевна мува. Ја дува. Ја брка со рака. Не може да ја истера. Конечно ја отвора устата и ја чека мувата. Мувата влегува. Ја затвора устата. Низ прозорец неприметно влегува Спасе. По некое време Осман Бег го здогледува и уплашено се трга) СПАСЕ: Кај си ти бе, Осман? ОСМАН: Како влезе? СПАСЕ: Убивав. Што не прашаш зошто влегов? ОСМАН: Да ме прашаш како сум? СПАСЕ: Како си? ОСМАН: Кој си ти? СПАСЕ: (Ја свири мелодијата на кавалот) Позната ти е? ОСМАН: Не. СПАСЕ: Ќе ти помогнам. Ќе се сетиш. Сè ќе ти објаснам. Си било едно, свирело кавал. Еден ден, еден Турчин, еден бег, влегол во лоши години, му се приебало. Фрлил мерак на мајка му. Го убил татко му. Умрела мајка му. Детето останало само. Планината му била татко, овците мајка. По цели ноќи лаело на месечина. Така пораснало. Никогаш не заборавил. Никогаш не простило. Му текнало еден ден да стане кумита, да тепа Турци. Овците ги заклало, планината со крв ја напоило. Отепало двеста единаесет Турци до ден денешен. Не му биле доста. Решило крв да се напие, за крвта таткина и мајќина да ја наплати. (Пауза) Се сети? ОСМАН: Ти си Спасе кумита? СПАСЕ: Лично. ОСМАН: Ашколсум. Мама ни расплака. СПАСЕ: Благодарам. ОСМАН: Нема на што. Спасе кумита, страв и трепет за турската империја на Балканот. Алал вера. СПАСЕ: Поздрав до ѓаолот од мене. (Нишани во Осман. Се слуша истрел. Спасе паѓа мртов. Се појавува Расим) РАСИМ: Со љубов, од Расим. Пет години го бараме под дрво и камен, а тој сам ни дојде. ОСМАН:Расим? РАСИМ: Да? ОСМАН: Многу те сакам. Севда ме тресе. Ако ме остаиш некој ден, ќе те убијам како куче. СЦЕНА 7 ИНСЕРТ. (Широко поле со неожнеани ниви, покриени со крстини, полози и снопје. Целото поле е оживеано со жетвари. Трајан, Богдан, Благуна, Дуко, Цвета. Жетварите пеат: „Саракино, варај, варај, малка моме. Овчар свири варај, в'долно поле. Ќе идам, варај, да го видам, да го видам, варај, в'долно поле.“) ТРАЈАН: Страшна горештина, бреј! Изгоревме!... БОГДАН: Времето му е, бре брате, та асли требит да е горештина. ТРАЈАН: Ево... Жива вода сум. БОГДАН: А бре, така е ама нема што да прајме. Сиромаси сме, селани. Да сме граѓани ќе работевме под сенка, ќе седевме и на готово ќе јадевме. (Цвета започнува да пее, а по неа другите) Ако ми е, варај, род роднина: надеја се, варај, след недела! ако ми е, варај, јабанџија: надеја се, варај, след година! (Здогледува змија. Уплашено се тргнува) ЦВЕТА: Ево ја! Ено ја, бегат, удрете! ДУКО: Здроби ѝ глаата, напрај ѝ на парчиња, ако мојт нека касат после. Така требит и на Турцине да им напрајме за да не касаат. Много умреле од змија, ама многу појќе од другиве змии со две нозе што со нож и пушка касаат. БОГДАН: Море убо оту не ја укаса. БЛАГУНА: Е така е, ама што да прајме... ДУКО: Има што да се прајт. БЛАГУНА: (Се крсти) Сполај ти тебе господи, оти ми го заварди момичево. Варди нè и чувај нè сите од лошо. ЦВЕТА: (Пее) „Море, ој Јоване, мој мил побратиме, ајде, дал те болат седемдесет рани? Ајде, болат, болат, как да не ме болат; Море да не умира, дурио не омрса, Ајде дур не омрса ножа во Турчина. Ајде дур не... (Еден коњаник дотрчува на коњ. Речиси не запира) КОЊАНИКОТ: Го убиле Спасе! Го убиле Спасета кумита! ЦВЕТА: ... Дур не ослобода раја од султана...“ БЛАГУНА: (Се крсти) ... И чувај не сите од лошо. СЦЕНА 8 ЦВЕТА + АНТИГОНА (Цвета во сарајот на Осман. Група турски војници) ПРВИОТ ВОЈНИК: А бе, слушај, овој билмезов не видел жена со месеци. Ќе те јаде со очи, а ти, Спасе го бараш од него. Не верувам да ти го даде. ВТОРИОТ ВОЈНИК: А, да ти го дадам место Спасе, Зулбер. А бе Зулбер, покажи ѝ колкав јазик имаш! ПРВИОТ ВОЈНИК: Знаеш кај сум подобар од Спасе? ВТОРИОТ ВОЈНИК: Жив е. ПРВИОТ ВОЈНИК: Да симнам бечвите да видиш, колку сум жив? (Доаѓа Осман. Војниците застануваат мирно) ОСМАН: (Гледа во Цвета) Машала. ПРВИОТ ВОЈНИК: Девојкава го бара телото на Спасе кумита. ОСМАН: Зошто го бараш телото на Спасе кумита? ЦВЕТА: За да го закопам. ОСМАН: Заслужил? ЦВЕТА: Нема човек што не заслужил. ОСМАН: Знаеш кој не заслужил? ЦВЕТА: Кој? ОСМАН: Јас. ЦВЕТА: Каде е телото? ОСМАН: Не ти беше џивка да дојдеш? ЦВЕТА: Од тебе? ОСМАН: Што ти е тебе, Спасе кумита? ЦВЕТА: Сè. ОСМАН: Јас го убив. ПРВИОТ ВОЈНИК: Да ја носам? ОСМАН: Не. ВТОРИОТ ВОЈНИК: Што да ѝ правиме? ОСМАН: Дајте ѝ го телото на Спасе. (Војниците збунето го гледаат) Нешто не е јасно? СЦЕНА 9 СПАСЕ ТУРСКИ КУРШУМ НЕ ГО БИЕ. (Планина, местото на Спасе и Цвета. Цвета го положува мртвото тело на Спасе во ископана дупка, го затрупува со земјата од страна. Клечи над хумката) ЦВЕТА: Наместо дом, гроб ти подигнав. (Лежи врз гробот, од далеку се слуша звукот на шупелката на Спасе. Цвета се врти. Зад неа стои Спасе) СПАСЕ: Зошто плачеш? (Цвета оди кон Спасе, но не може да му се доближи) Не ме бие турски куршум. ЦВЕТА: Само мојата желба те прави жив. Те сакав уште толку многу, а никогаш нема да те имам. СПАСЕ: Овде сум. ЦВЕТА: Не можам да те допрам. Зошто отиде? СПАСЕ: Морав. ЦВЕТА: И сега? СПАСЕ: Сè од почеток. ЦВЕТА: Те сакав. СПАСЕ: И јас тебе. ЦВЕТА: Немој да си одиш. СПАСЕ: Чувај го цветот. ЦВЕТА: Како да знам дека не сонувам? (Спасе исчезнува. Цвета станува од гробот, се врти околу себе, но Спасе го нема. Ја слуша музиката од кавалот. Ги става рацете на уши) СЦЕНА 10 КАКО СЕ ОДВИКНА РИСТО ОД ПИЕЊЕ. (Пред сарајот на Осман Бег. Двајцата војници. Дојден е Ристо. Пијан е. Доаѓа Осман Бег) ОСМАН БЕГ: Што е? ПРВИОТ ВОЈНИК: И овој го бара Спасе. ВТОРИОТ ВОЈНИК: Не ми верува, дека имавме само еден. ОСМАН: Зошто ти е Спасе? РИСТО: Роднина сум му. ОСМАН: Каков роднина? РИСТО: Многу близок. ОСМАН: Сите треба да ве убијам. Сите сте исти. Цел народ кумити. Сите шлакнати. На сите Спасе крв да ви се напие. Кој роднина ќе ме сака мене? Ќе умрам никој нема ни да заплаче, така? (Пауза) Или ќе плачат? РИСТО: Ќе плачат. ОСМАН: Кој ќе плаче? Ти ќе плачеш? РИСТО: Јас ништо не знам. Ако треба да плачам, ќе плачам. Ќе се утепам од плачење. Цел живот ќе плачам. Мене само ми рекоа да го земам Спасе, лесна земја да има. ОСМАН: Кој ти рече? (Пауза) РИСТО: Па... од дома... Од дома ми рекоа. Ништо друго не знам. ОСМАН: Од дома, а? Дома вака се напи? РИСТО: Не пијам. Со години не пијам. Капка ракија. Брат ми едно време пиеше, ама од дамна. Пијана глава бог да не дава. ПРВИОТ ВОЈНИК: Што ќе му дадеме на овој? ОСМАН: Едно шише ракија во газот. (Ристо гледа во Осман) Што ме гледаш? РИСТО: А Спасе? СЦЕНА 11 И ХРИСТО (Пред стражарите доаѓа Христо. Запрепастени се) ПРВИОТ ВОЈНИК: Пак истиот. ВТОРИОТ ВОЈНИК: Абе, сега го ставив во зандана. ПРВИОТ ВОЈНИК: Белја работа, не е на арно. ВТОРИОТ ВОЈНИК: А бе пијан човек и господ го чува. ПРВИОТ ВОЈНИК: Остај ти тоа... (Христо гледа час во едниот, час во другиот) ВТОРИОТ ВОЈНИК: Ти си овој од преѓеска? ХРИСТО: Не. (Војниците се погледнуваат) ПРВИОТ ВОЈНИК: Спасе го сакаш? ХРИСТО: Да. ВТОРИОТ ВОЈНИК: Роднина си му и те пратија од дома да го земеш? ХРИСТО: Ништо друго не знам. (Војниците се гледаат) ПРВИОТ ВОЈНИК: Дома вака се напи? ХРИСТО: Не пијам со години. Пијана душа, бог ја не слуша. Брат ми едно време пиеше. Брат ми да не сте го виделе? (Војниците бистро се погледнуваат) ПРВИОТ ВОЈНИК: Вие бе, многу голема фамилија. Тука е брат ти. ВТОРИОТ ВОЈНИК: И сега со овој? ПРВИОТ ВОЈНИК: Носи го во зандана, заврти го наопаку и клај му шише ракија. СЦЕНА 12 КЕМАЛ. (Осман седи во една од своите одаи. Јаде грозд грозје. Влегува Расим) ОСМАН: Dega, Bernar, Marten, Loran Lotrek, главната битка се води околу импресионизмот, а не за традицијата или против неа... РАСИМ: А, постимпресионизмот? ОСМАН: Ѓадл'к. РАСИМ: Мислиш? ОСМАН: (Јаде грозје): Кој е Кемал Ататурк? РАСИМ: Ахмед Риза, бивши питомец во Воениот лакеј во Битола. Една класа пред мене. Меѓу најдобрите. Сега страв и трепет за султанот и беговските пашалаци. Цела империја се тресе на А од Ататурк. Младите го сакаат. Западните земји го поддржуваат. Сега сите бараат реформи. Го бараат пак уставот од Султанот Абдул. Малку од старите моќни бегови се држат цврсто како некогаш. Мустафа Паша од Скадар е готов. Џеладин Бег од Охридско, веќе никој не го есапи. Рашид Паша од Битола ја дигнал војската на нозе. Христијаните бегаат од регрутација. Не сакаат во турски аскер. Ататурк и во тоа ги поддржува. Се бара некаков Балкански сојуз со сувереност на Македонија. Се спомнува револуција. Младотурска револуција. Ако ме прашаш мене бегу... ОСМАН: Не те прашувам. Мене ми е до Цвета. Вљубен сум. Курот во чело ме мава кога ќе ја видам. РАСИМ: Не е баш на мунасип, ич не е згодно. ОСМАН: Како мислиш? РАСИМ: Народот се буни оти беговите правеле многу зулуми. Грабале девојки на ангро. Султанот не го бендисува. Бара дисциплина во своите редови. Не сака никакво самоволие. И нему му гори под нозе. ОСМАН: Расим, јас сум дел од големата турска империја, правам што треба и за неа и за себе. РАСИМ: Како сакаш бегу, до сега, кога си ме слушаш не си згрешил. Да не ги претвореше тимарите и зијаметите во чифлизи сега половина ќе ги немаше. Нос, Осман. Нос. Расим има голем нос, секогаш нови марифети, ама носот на Расим, расте. Како бабура. ОСМАН: Или ќе ја имам Цвета, или ќе се умира. Сите ќе умреме. Направи нешто бе Расим, земи аскер војска, донеси ја. Ме заболе и за турската империја и за сè. Дајте ми ја, или ќе ви ебам мајката. (Пауза. Се гледаат) РАСИМ: Ќе има некаква претстава. ОСМАН: Каква претстава? РАСИМ: Театар. Патувачка трупа доаѓа кај нас. ОСМАН: (Го дојадува гроздот. Му го покажува празен) Ни едно зрно не ти оставив. СЦЕНА 13 ЕДНО БАНАЛНО ПИСМО ВО ЖИВОТОТ НА КЕМАЛ АТАТУРК. (Воен логор, некаде, на пример во Сирија. Се слушаат повремени детонации од пушки и топови. Во својот воен шатор на газиена ламба Кемал чита писмо. Во фон оди гласот на Елени) ЕЛЕНИ: До Кемал Ататурк, некаде и некогаш. Поминаа толку години, а јас, ете уште, секој ден чекам абер од тебе. Ако некогаш го добиеш писмово, сети се. Види ги солзите на хартијава. Годините си врват. Овдека се зборува за тебе. Нешто се случува. (Пауза) Ако ги читаш овие редови, додека љубиш некоја друга жена, искини го писмово и прашај ја неа, дали верува дека некоја си Елени Каринте од Битола, го поарчила цел живот за еден човек, со кого била само еден ден. Ако ја љубиш неа, како што јас те љубам тебе, не ѝ кажувај ништо. Нека биде среќна, ако си и ти. Ако пак, уште ја памтиш девојката од балконот и не љубиш друга, знај дека те чекам. Ќе те чекам секој ден. Цел живот. Знам дека ќе се вратиш, дека не си заборавил. Татко ми умре. Има веќе цела година. Оној ден, кога ме грабна од тебе, ме заклучи дома. Не ме пушти цел месец. Не плачев. Знаев дека џабе се сите катанци и затвори. Човекот, со кого што тој сакаше да се земам, го видов само еднаш. Ме праша, дали некогаш ќе можам да го љубам. Му реков, не. Си го љубам првото либе. Повеќе не го видов. Татко ми никогаш не ми прости. Ни јас нему. Неколку дена пред да умре ме викна кај себе. Рече, знам дека згрешив Елени, знам дека никогаш не бев добар татко. Не барам да ми простиш, не барај ни ти. Бог нека ни прости на двајцата. Сакав најдобро, а ти направив најлошо. Не беше лош човек. Не сум веќе млада и убава како тогаш, Цел живот во еден ден. Уште те сака и секогаш ќе те чека, вечно твоја, Елени Каринте СЦЕНА 14 ИНСЕРТ 2. (Дебел, мрсен Турчин влегува во домот на баба Кузманица и дедо Кузман) ТУРЧИНОТ: Што не излезите, ор, да вардите од кучиња, ќе ме јадил. ДЕДО КУЗМАН: Да ти се многу години, ага, нашите кучиња на пријатели не лаат. Повели, седни ага!... ТУРЧИНОТ: Анасана, ќафир. Што сте правеле за вечера, ор? Носите да вечерам овде. ДЕДО КУЗМАН: Што дал господ ага, сега ќе приготвиме. ТУРЧИНОТ: А оште не сте зготвиле бре ѓаур? Што чекате? Ајде чабук, сакам да јадам, кокошка да ми пржите. Жими вера сите ќе ве кољам. БАБА КУЗМАНИЦА: Душата ни ја изеде. ДЕДО КУЗМАН: Биди раат ага, биди раат, сè ќе бидит. ТУРЧИНОТ: Ѓиди, домус!... (Влегува Дуко, видно возбуден) ДУКО: Што бара овој? ТУРЧИНОТ: Каде е ракијата? ДЕДО КУЗМАН: Во шише, каде ќе биде. Ракија бара. ТУРЧИНОТ: Вади да пијам бре ќе ти... Анасана. Кумитска работа! ДУКО: Дајте му да пие! ТУРЧИНОТ: Еден бег денеска го грабил еден ѓаурка на нивата да турчит, јас ќе турчам сите, жими вера. (Дедо Кузман му носи ракија во пагурче) А, од тој ја не пиел, од тој ѓаурите пијат. Носите овде со шише, шише со бинлак ракија сакам овде. (Го отфрла пагурчето на страна) ДУКО: (Сипа ракија): Еве ти! Пиј! ТУРЧИНОТ: Кај ви се снајките, чипрас диван да стоит? ДУКО: А, бе пиј, кога ти викам! ТУРЧИНОТ: Ти ми викаш? Што ми викаш ти бе, ашлак еден? Овој не ви е токму? ДУКО: (Вади кубура. Нишани во Турчинот) Пиј! ТУРЧИНОТ: Добро де, ќе пијам. Маскин гајле. (Испива на екс) ДУКО: На здравје. (Го убива) БАБА КУЗМАНИЦА: Што стори бре чедо?! Што праиме сега? ДУКО: Турци ја грабнаа Цвета. БАБА КУЗМАНИЦА И ДЕДО КУЗМАН: Што?!! Турци Цвета 'е грабнале?!! СЦЕНА 15 ОСМАН + ЦВЕТА (Харемот на Осман Бег) ОСМАН: Како си? ЦВЕТА: Лошо. ОСМАН: Те бендисува овде? ЦВЕТА: Не. ОСМАН: Арно. Ќе се навикнеш, има време. ЦВЕТА: Никогаш нема да ме имаш. ОСМАН: Си ја бараш бељата. Сè што сакам добивам. ЦВЕТА: Мене нема. ОСМАН: Не си вљубена во мене? ЦВЕТА: Подобро ќе умрам. ОСМАН: Немој јас да те убијам. ЦВЕТА: Зошто не ме убиеш? ОСМАН: Зошто мочам во гаќи кога мислам на тебе? ЦВЕТА: Ти личам на мивка? ОСМАН: Ти личам на абдал? ЦВЕТА: Џабе ти е маката. ОСМАН: Дури не се излажиш, не можеш да се научиш. (Пукнува со прстите. Влегуваат Крстана и Петкана) Ова се Крстана и Петкана. Многу ме сакаат. Ги грабнав. Ќе те спремат убаво, да те опнам во мугрите. СЦЕНА 16 КРСТАНА И ПЕТКАНА СЕ АРНИ. (Во голема бања, Крстана и Петкана ја капат Цвета) ПЕТКАНА: Среќна си што си овде. КРСТАНА: Среќна си, зошто свила ќе носиш. ПЕТКАНА: Ќе јадиш, што ти душа сака. КРСТАНА: Сè што ќе побараш, Осман ќе ти дава. ЦВЕТА: Вие сте Македонки? ПЕТКАНА: Меѓу нозе? (Се смее) Подобро со ѓаолот облечен, отколку без него бос. КРСТАНА: Што си ти? ЦВЕТА: Рисјанка. ПЕТКАНА: А, меѓу нозе? (Се смее) КРСТАНА: Ќе се навикнеш. ПЕТКАНА: Ќе кандисаш. ЦВЕТА: Го правам само тоа што сакам. (Ја бришат со меки крпи. Ја облекуваат во убава облека) ПЕТКАНА: Отспи се убаво. Сонувај весели работи. КРСТАНА: Потурчи се одма. ПЕТКАНА: Нема посладок живот од нашиов. ЦВЕТА: Ако треба, ќе умрам, ама ефтино не се продавам. Барем толку се сакам. СЦЕНА 17 ОСМАН + КАЛИГУЛА (Осман во својот двор пред седум војници. До него Расим) ОСМАН: Сè е спремно? РАСИМ: Како што заповеда. ОСМАН: Ова се седумторицата најелитни војници на мојата гарда? РАСИМ: Од ниеден бој не се повлекле, ни една битка не загубиле. ОСМАН: Аферим. РАСИМ: Ги краси верност и риза кон тебе. ОСМАН: Аферим. РАСИМ: По мое мислење, заслужиле секаква награда. ОСМАН: Аферим. Еве, тогаш ќе се запознаам лично со секој од нив. Осман Бег. ПРВИОТ ВОЈНИК: Музафер. ВТОРИОТ ВОЈНИК: Шефкија. ТРЕТИОТ ВОЈНИК: Исмаил. ЧЕТВРТИОТ ВОЈНИК: Среќко. ПЕТТИОТ ВОЈНИК: Зулбир. ШЕСТИОТ ВОЈНИК: Ахмет. СЕДМИОТ ВОЈНИК: Сејраниарапинацрна. ОСМАН: Мило ми е. ВОЈНИЦИТЕ: Нас појќе! ОСМАН: Аферим. Јас имам голем проблем. Се вљубив. Што сè би направиле вие за да им помогнете, кога би можеле? (Пауза. Војниците се погледнуваат помеѓу себе. Истапува Среќко) СРЕЌКО: Животот би го дале за вас. ОСМАН: Добро. (На Расим) Убијте ги! СЦЕНА 18 ПЛАТИ ПА КЛАТИ (Расим и Осман) ОСМАН: Ми треба уште аскер, Расим. РАСИМ: Нема дукати. И за овој аскер е мала наемнината. Некои сакаат да си одат. ОСМАН: Кој сака да си оди? Стрелај, Расим, повеќе стрелај. Немој јас да стрелам. Немој да ја распекмезуваш војската. Суреди. Мора да имаме јак аскер. Каде се дукатите? РАСИМ: Многу се арчи Осман. ОСМАН: Нека се зголеми арачот. РАСИМ: Луѓето се бунат и вака. Немаат пари. Ги одравме до гола кожа. ОСМАН: Не бастај Расим. Смисли нешто. Мора да имаме аскер. РАСИМ: Смислив. (Повикува некого од надвор. Влегува Икономо) Ова е Икономо. Богат трговец од Битола. Спремен е да ти даде измет. ОСМАН: Колку? ИКОНОМО: Три буриња злато. РАСИМ: Без камата. ОСМАН: Зошто? ИКОНОМО: Твојот аскер да го штити и мојот имот. Мушафере за Мамеле. ОСМАН: Од кого? ИКОНОМО: Ако притреба и од султанот. ОСМАН: Од султанот, а? Што си му згрешил на султанот? ИКОНОМО: Интимна природа. ОСМАН: (На Расим) Кај го најде овој? (На Икономо) Рисјанин си? ИКОНОМО: Парата прашува? СЦЕНА 19 МЕЗЛИЧ (Крстана и Петкана во одајата на Цвета) ПЕТКАНА: Дури ја имаш парата, стегај ја. КРСТАНА: Камо да сум на твое место. ПЕТКАНА: Зимај дур моиш, никој к'смет два пати не идит. КРСТАНА: Лош е Осман? Кој е поарен? Султанот? Нема добриње без трудење. Да те видам со овчар. Мирисај на брбушки и кромид. Носи крпи прекрпени. Јади коски место месо. Не викам јас дека е Осман бајковит, ама, ако има негде поарно, викај ме и мене. ЦВЕТА: Како да спиеш со оној, кого не го сакаш? ПЕТКАНА: Немал ѓаолот работа, па си мерел јајцата. КРСТАНА: Прашање на навика. ЦВЕТА: Прашање на чест. ПЕТКАНА: Ти личам на ороспија? ЦВЕТА: Да. КРСТАНА: Легни си на брашното. Кандисај со ќеф, оти ќе кандисаш и без ќеф. ПЕТКАНА: Кој нејќе да биде чесен? Кој сака да биде сиромав? Ни лажи ни кради, снајди се. Мислиш животов бајка е? КРСТАНА: Што ќе ти фали? ЦВЕТА: Слобода. ПЕТКАНА: Парата е слобода. СЦЕНА 20 ХОРМОНИТЕ НА ОСМАН (Во одајата на Цвета, доаѓа Осман) ОСМАН: Те сонував. ЦВЕТА: Јас не можев да заспијам. ОСМАН: Ти донесов најубава леблебија со суво грозје. ЦВЕТА: Не ми треба. ОСМАН: Лубеница сред зима, каква што не се наоѓа во целото Отоманско царство. ЦВЕТА: Чувај си ја. ОСМАН: Француски бонбони, што ни куртизаните на султанот во Цариград не ги јадат секој ден. ЦВЕТА: Јади си ги. ОСМАН: Свили и долами, поубави од на француските кокони. ЦВЕТА: Не сакам. ОСМАН: Што сакаш? ЦВЕТА: Да ме пуштиш. ОСМАН: Немам тоа. Ќе те опнам деновиве. Нејќам со лошо, ама морам. Девојките викаат, не сакаш да чуеш да ми станеш жена. Што им фали нив? Што им е кусур? Секогаш кога се вљубувам убивам по тројца војници од среќа. Денеска убив седуморица. Им прдам во шише, за да го чуваат. Мени вера. Стани ми невеста. Скрши го инаетот, биди паметна како што си убава. Веќе те одбрав. ЦВЕТА: На што ти личам Осман? На домашно животно? Домашни животни се бираат. Нема кој да те убие, тоа ти е маката. Да бев машко, ќе ти помогнев. ОСМАН: Анасана. Ако не сакаш со убаво, ќе сакаш со сила! ЦВЕТА: Коли ме, беси ме, прај што сакаш, џабе ти е. СЦЕНА 21 КАДИЈА ТЕ ТУЖИ, КАДИЈА ТЕ СУДИ. (Фамилијата на Цвета се жали кај валијата) БОГДАН: Да ти се многу години, Вали Паша. ВАЛИЈАТА: Како мислите дека јас можам да ви помогнам? БОГДАН: Вие сте законот. ВАЛИЈАТА: Осман Бег не е било кој. Коџамити. Да пукне со прст, ќе нè нема и мене и вас. Не дај боже, бадијала да го клеветиме. ДУКО: Кадија те тужи, кадија те суди. ВАЛИЈАТА: Постои закон, не викам не. Ништо не е како порано. Сите имаат исти права пред законот, така е сега. Ќе направиме сè што се може. Ќе наредам мои луѓе да отидат и на лице место да ја испитаат ситуацијата. Да го проверат иќаето. ДУКО: Ваши или на Осман Бег? БОГДАН: Многу деца се отепани, моми обесчестени, баби заклани, Вали Пашо, ама ние не бараме правдина за тоа, бараме правда за нашата Цвета. Саде една ќерка си имам, само таа ни е... ВАЛИЈАТА: Знам како е. Многу ли ја сакате Цвета? БОГДАН: Многу, Вали Пашо. ВАЛИЈАТА: Колку многу? БОГДАН: (Вади ќе се со пари): Ова е сè што се има... (Валијата погледнува во златниците. Дуко бесно излегува) ВАЛИЈАТА: Само толку? БОГДАН: (Вади уште неколку златници) Ова се последните. ВАЛИЈАТА: Мило ми беше што се запознавме... СЦЕНА 22 ПАТУВАЧКА ТРУПА (Трупата ја рекламира својата претстава во пашалакот на Осман Бег. Импровизираната подвижна сцена претставува поле со неожнеани ниви. Собрани се неколку селани и војници. Еден глумец во шарен театарски костум говори пред луѓето) АКТЕРОТ: Ценета публико! Каква шанса. Гледајте ја најдобрата театарска патувачка дружина на Балканот, светот и пошироко. Во овој мал свет, ви доаѓа голем театро. Нема да ви правиме зорт со оној досаден турски караѓоз! Нема да пуцаме и певаме! Нашиот репертоар е на завидно уметничко ниво! (Излегуваат неколку актери и додека првиот говори, другите ги глумат неговите изјави) Имаме за секакви вкусови. За секакви пригоди. Мелодрами. Антички драми со тешки зборови. Хумористични делови. Ѓоамити ликови, марифетлаци. Чесни кралеви и убави принцези. Крв, љубов и реторика. Судбина или среќа. Големи класици склони кон убиства со дубари. И конечно, домашни автори. Чисти Македонци кои драмат за потребите на Македонците. Видете си ги маките. Трагична угнетеност. Ќе ви ја прикажеме нашата прочуена македонска крвава свадба од вашиот секогаш сакан Војдан Чернодрински! Млада девојка, умира ама Туркина не станува! Прогонета македонска невиност. Убава - капка, а храбра како сто и еден кумита. Смрт на злите Турци слобода на македонските девици. Страшно крвав крај. Гледајте мака... Осман Бег е лут! (Актерот што го игра Осман Бег извлекува сабја) АКТЕРОТ ОСМАН БЕГ: Држ'те тија ѓаури! ДРУГ АКТЕР: Бегајте Турци! АКТЕРОТ: (Коментира): А, каде да се бега? АКТЕРКАТА ЦВЕТА: Мајчице, мајчице! (Се крие од актерот Осман) АКТЕРОТ: Каква несреќа! Цвета се плаши. АКТЕРОТ ДУКО: (Вади револвер. Пука) Назад! АКТЕРОТ ОСМАН: Вурунус! (Го убива актерот Дуко) АКТЕРОТ: Осман го убива нејзиниот брат. О, со колку тешко оф паѓа тој. АКТЕРОТ ДУКО: Оф! (Паѓа) АКТЕРОТ ТРАЈАН: (Кун Дуко) Синкооо, синко! АКТЕРОТ: Ако остане жив, никогаш веќе нема да го види својот син. А, на кого му треба таква старост? Спасе не се дава. АКТЕРОТ СПАСЕ: Удрите по Турците! (Спасе води бој со Турците) АКТЕРОТ: Но за тоа време Осман ја граба Цвета. АКТЕРОТ СПАСЕ: Пуштете ја кучиња! АКТЕРОТ: Беспомошен е. Но, Цвета успева да ја земе камата на Осман и смртно го погодува. И тој вика оф. АКТЕРОТ ОСМАН: Оф! (Паѓа мртов) АКТЕРОТ: Но Турчинот Расим ја убива Цвета. АКТЕРОТ РАСИМ: (Пука во неа) АКТЕРКАТА ЦВЕТА: (Паѓа мртва) Умрев ама Туркина не станав. АКТЕРОТ: Каква трагедија. Умре, ама Турчинка не стана. СЦЕНА 23 СОНОТ НА ОСМАН БЕГ (Сцената се случува во француски бордел. Свири тивок џез. Убави девојки. Влегуваат Осман Бег и Расим. Не се во склад со атмосферата. Гледаат околу себе. Им приоѓа постара госпоѓа, главната Мадам на куќата, Лола) ЛОЛА: Madame, Monsuer. Dans notre petit ville. Pour les toutes, tout. Лукавата Мадам Лолита ја донесе турската империја во цветот на светот, во нашата куќа куќа на слатки тајни! Првиот пикантен француски бордел во машката Турција! ОСМАН: Овде не се меша. ЛОЛА: Се меша. Се мешаат пари и страсти. Овде може да ви се случи, само тоа што сакате да ви се случи. ОСМАН: Не се меша, баш. ЛОЛА: Сè во свое време. ОСМАН: Турската империја кубури со време. Ѝ се брза. ЛОЛА: Турската империја има пари. Кој има пари, има време. (Вика неколку девојки. Музиката е ориентална. Девојките мешаат) Pour les toutes, tout. Гледајте, бирајте, зимајте. РАСИМ: Ќе бираш прв? ОСМАН: И последен. РАСИМ: Има за двајцата. ОСМАН: Чекај ме надвор. РАСИМ: Не знам, аџиба не може така? ОСМАН: Немој да те убедувам. РАСИМ: Постојат правила. ЛОЛИТА: (Носи две дами) Ова се Флора и Флоранс. Господа, девојкиве бараат добро друштво. ОСМАН: Машала, машала... ФЛОРА: (Го зема Осман за рака) Дојди. (Влегуваат во една соба обложена со црвени тапети. Придушено светло) ОСМАН: Флора? ЦВЕТА: Цвета. Овде ме викаат Флора. ОСМАН: Од каде си? ЦВЕТА: Од една земја каде што Турчин на Турчин никој п'т не прајт вреда, а ние Рисјаните еден со друг ќе се изедеме. Многу пакости ни испонапраја Турците тамо. ОСМАН: Турци? ЦВЕТА: Со големи курци. Сакаш да облечам француска црна свила? ОСМАН: Сакам позади. Газо' е за уживање. ФЛОРА: Еве ти еден цвет. Еделвајс. Leontopodium alpinium, од фамилијата Compositae. Потекнува од Сибир, но по леденото доба го има само на Алпите. Многу е редок и расте високо. (Осман го зема цветот) Легни и чекај ме. (Осман се испружува на креветот. Флора се соблака. Флора е Спасе. Осман уплашено скокнува) СПАСЕ: Кај ти се слепче очите! ОСМАН: Ќерата! СПАСЕ: Зошто бегаш бе Осман? Не бегај! Газо е за уживање. Ела да уживаме. Ѓаволо стига насекаде! Не бегај Осман. Ѓаурска сабја не сечит! Дојди еднаш, нека одит за бабина душа... (Спасе се смее гласно и го брка Осман по собата. Осман се буди во својот харем) ОСМАН: Расим! Расим! РАСИМ: (Втрчува во собата) Што викаш? Мислев те убиле... ОСМАН: Кај си ти? РАСИМ: Кај да бидам? Водата спие, ти не спиеш. ОСМАН: Ќе ми го кркнеа. РАСИМ: Си сонувал Осман. Немај гајле, спиј. Расим те чува како куче. СЦЕНА 24 ОСМАН И ЦВЕТА ИМААТ МНОГУ ЗАЕДНИЧКО. (Касно во ноќта Осман, со запален факел, влегува во темната одаја на Цвета) ЦВЕТА: Што сакаш? ОСМАН: Што сакам, земам. ЦВЕТА: Ајде Осман. Дојде по твоето? Земај! Силен си Осман. Кој ќе те запре? За тоа ме грабна. Покажи колку си силен! Добиваш сè што сакаш! Кој ја прашува глупавата ѓаурка? Ајде! Те мачат лоши соништа? Не викај го лошото, само ќе ти дојде. ОСМАН: Го сонував Спасе. ЦВЕТА: Не го бие твојот куршум. ОСМАН: Го проби. Јас му плукнав во крвавото чело. Нека дојде. Нека дојде како авет. Како сака. Не се бои мечка од тојага. Мрсул за него не фрлам, од жал за мрсулот. ЦВЕТА: Секој со својот крст. ОСМАН: Кога ќе го заборават и црвите што го јадат, а коските ќе скапат во земјата, ќе останат само куршумот и крстот. Кој ќе носи крст? (Пауза) Не го убив јас. Ама да можев, сто пати ќе го убиев. ЦВЕТА: Што сакаш од мене? ОСМАН: Имам убиено луѓе повеќе отколку што ти си запознала. ЦВЕТА: Што сакаш од мене? ОСМАН: Мислиш дека не можам и тебе? ЦВЕТА: Што сакаш од мене? ОСМАН: Што сакаш да направам? ЦВЕТА: Нема да го направиш тоа што сакаше? (Цвета ја соблекува убавата свила од себе, Осман бесно излегува) СЦЕНА 25 ОСМАН И РАСИМ СЕ ТЕШАТ. ОСМАН: Расим? РАСИМ: Да? ОСМАН: Ми се ебе. РАСИМ: Еби. ОСМАН: Не можам. РАСИМ: Не еби. ОСМАН: Ми се ебе. РАСИМ: Е па, не еби. ОСМАН: Расим? РАСИМ: Да. ОСМАН: Наведни се нанапред, навали се со раце на маса и откопчај ги бечвите. СЦЕНА 26 ШЕРБЕТ (Осман и Расим сркаат врел шербет) ОСМАН: Стај си уште шербет. А, од кај таква комисија? РАСИМ: Ти реков не брзај. Ништо не е како што било некогаш. Не ни се може веќе Осман. Нови правила. Му се стега газот на Султанот. Ни тој не може да прави што сака. Европа е сè појака. Како гладни волци на мрша. ОСМАН: Рече нешто против Султанот? РАСИМ: Ќе дојдат војски, ќе изгинеме за некој си Султан, тој нема ни да знае дека сме постоеле. ОСМАН: Лично се имам ракувано со Султанот. РАСИМ: Мислиш памти? Сè е ништо на веков. Султаните, ништото и времето ни го повелаат светот. Сите пред ништото и времето тртиме газе. ОСМАН: Денес против Султанот, утре против мене. Немој да те гледаме на колец, некое сабајле. Димоник Филозофот се натнал гзечки. Сакаш уште шербет? РАСИМ: Не. ОСМАН: Кога ќе дојдат? РАСИМ: Валијата рече, ќе ви навратиме деновиве. ОСМАН: Ако не ги пуштам? РАСИМ: Некој ќе го јади стапот. За урнек. Во градот сите почнаа да лајат кај стигнат. Испаднавме главни крвници за сите. Сите нам ни се лути. Не сакам на крај ние да бидеме урнекот. Валијата вика, кажи му на Осман овде се вели, окото да ти излезе, лош глас да не ти влезе. Башка тоа што Нијази Беј од Ресенскиот гарнизон, излегол со својата единица во акции против султанските власти. Може да му се приклучат и востаничките комитети на Младотурците и Албанците. Сите се немирни. Не е на арно Осман. Ич не е на арно. ОСМАН: Што стана со златото за аскер? РАСИМ: Некоја од жените на Султанот, побегнала за тој Икономо. Султанот е лут како рис. Ќе јаде живи луѓе. Не е паметно да се мешаме со Икономо. ОСМАН: Зошто нејќеш шербет? РАСИМ: Ќе мора да ја скриеш Цвета. СЦЕНА 27 РАСИМ-ДУБАРА (Расим и тројца војници и Икономо и три буриња злато) ИКОНОМО: Зошто не дојде Осман? РАСИМ: Има работа. ИКОНОМО: Не ми мириса на добро. РАСИМ: Немаш зошто да се грижиш. Осман ме овласти мене. ИКОНОМО: Не се мали пари. Сакам да се видам со Осман. Не е чиста работава вака. (Пауза) РАСИМ: За каква работа тебе те бара султанијава под дрво и камен? (Пауза) ИКОНОМО: Можам да се пишманам. РАСИМ: Да си ги земеш бурињава и да си одиш? ИКОНОМО: Да. РАСИМ: И ништо од договорот. ИКОНОМО: Ништо. РАСИМ: Немам ништо против да си одиш. (Пауза) Ако се согласат тројцава силеџии. СЦЕНА 28 ИСТРАГА (Валијата, Дуко, Трајан, Осман) ОСМАН: Гледате дека не е овде? ДУКО: Каде е? ОСМАН:Од кај знам јас каде е? Прашај го рускиот цар каде е. ДУКО: Ќе ви ебе мамата рускиот цар. ОСМАН: Немој ти да платиш, за рускиот цар. ТРАЈАН: Сигурно е скриена. ВАЛИЈАТА: Немаме докази. ОСМАН: Тоа е сè? ДУКО: Не е сè. Уште ништо не било. ВАЛИЈАТА: Имавме налог за претрес. Претресот го извршивме. Цвета ја нема. Не можеме повеќе да се задржуваме овде. ОСМАН: Мило ми е ако ви помогнав. (Ги испраќа кон вратата. Во собата се појавува духот на Спасе. На подот го испушта шамивчето на Цвета. Дуко го здогледува пред да излезе) ДУКО: Чекај! Шамивчево е на Цвета! СЦЕНА 29 ЗЛА КРВ (Планина, Дуко, Трајко, Ристо и Христо. Ристо и Христо се клатат) ДУКО: Каде се другите? ТРАЈАН: Ги нема. ДУКО: Сите знаеја? ТРАЈАН: Не одат без Спасе. ДУКО: Вечерва одиме. Ќе му ебеме мајка на Осман. Дошле, не дошле. ТРАЈАН: Малку сме. ДУКО: Страв ти е? ТРАЈАН: Ти си храбриот? ДУКО: Ќе одам ако треба сам. Браќава, кога стигнаа сабајлешки? ТРАЈАН: Откако се вратија само ќутат, се клатат и се смешкаат. ДУКО: А ти? ТРАЈАН: Јас не знам како испадна ти да ми наредуваш мене? ДУКО: Не е ни твое да знаеш. Вака ли ќе ја спасиме Цвета? Вака ли ќе ги тепаме Турците? ТРАЈАН: Си бил кај валијата? ДУКО: Жими кур сум бил. ТРАЈАН: Се слуша, Дуко, сè се слуша. И кај Осман сте биле. Да молиш за сестра ти. Па научи нè и нас. Тебе те избра Спасе. Научи нè како да ги молиме Турците. Турчиња, Турчиња, ќе ми го опнете одма или малку подоцна? ДУКО: Не лај, Трајко. Не ни треба зла крв, фрли му слама. ТРАЈАН: Што не ме замолиш убаво? Јак си на тоа. Да ти каже нешто бате Трајко. Од дивите животни најопасен е тиранинот, од питомите, подлизурката. Не ти го кажувам, од што те сакам, нека чуе ѓаволот. ДУКО: (Му забива нож во стомак) Кажи му на ѓаволот, подлизурката ми ги растури цревата. (Трајко се витка. Ристо и Христо пијано стануваат) Што ме гледате?! Зла крв бара! Вие видовте. РИСТО: Ние ништо не знаеме. СЦЕНА 30 РАСИМ + ЦВЕТА (Пештера) ЦВЕТА: Зошто сме тука? РАСИМ: Така треба. ЦВЕТА: Можеш барем да ми кажеш. РАСИМ: Не треба. ЦВЕТА: До кога ќе останеме? РАСИМ: Дур' треба. ЦВЕТА: Осман нареди да ме скриеш? (Пауза) Цел живот ќе ме крие? Што си му ти на Осман? Куче? Ако умре Осман, ќе умреш и ти? РАСИМ: Гладна си? ЦВЕТА: (Се соблекува) Не си ни ти од камен. Пушти ме. Ти мене, јас тебе. Дај ми куртул, никој нема да знае. Ќе кажеш, побегна. РАСИМ: Не си гладна? ЦВЕТА: Што човек си ти, мајката: само Осман има аир од тебе. Ти си тоа што сака Осман. Без него не си каил за ништо. Осман е моќен, ти си беда. Ако му треба коњ на Осман, ти ќе бидеш коњот. Така треба. Ако му се присака, ќе те натне на колец, нема ни да трепне. Одма ќе најде друг Расим. Не сум глупава. Никој не е глупав. Сите знаат дека не можеш ни да мочаш без Осман! (Расим мота цигара)Ако го проколнам твојот Алах? Не на Осман, твојот... Осман ја силувал мајка ти? Ако. Ти си бедна арамија. Осман е пеливан. Глуп голем Турчин на Осман. Ме гледаш уште од првиот момент. Како жена. Ама Осман ти е прва севда. Штом му го слушнеш гласот, гледаш во земја како невеста. Девојките во харемот велат, Осман ти ја земал честа. (Расим не реагира. Ја пали цигарата) Бадијала зборам. Ни ти влага, ни ти излага. Со инка акал не се турка. (Седнува до него) Осман е ајван. РАСИМ: (Станува. Ја фрла цигарата. Ѝ удира силен шамар) Што е Осман?! Што е Осман ороспијо?! (Ја силува) СЦЕНА 31 РАСИМ + ОСМАН ОСМАН: И? РАСИМ: Кабает сум. ОСМАН: Ќе те убијам. РАСИМ: Убиј ме. ОСМАН: Со мене си од кога памтам. РАСИМ: А ако ја сакам? ОСМАН: Женски гроб нема во поле. Земи еден коњ, и оди. Не се враќај. РАСИМ: Каде? ОСМАН: Кај Алах, кај Кемал Ататурк, кај Султанот, ако те видам кај мене, ќе наредам да те убијат. РАСИМ: Женските ѓаолштилаци, ни ѓаолот не ги знае. За тебе рака во огин ставав, Осман. Ако, џитни ме како пара. Ама Расим е копиле. Расим е ѕвер. Како бесно куче пуштено од ланец. Ќе се вратам, Осман. Кога тогаш. Чекај го кучето. (Си оди) СЦЕНА 32 ЕДЕЛВАЈС (Осман и Цвета) ОСМАН: Има прав во одаиве. Ќе наредам да се исчисти. Кога наредувам се плашат, кога се плашат слушаат. Ако престанат да слушаат, сè ќе се распадне. Пола луѓе побегнаа со Расим. ЦВЕТА: Ги бркаш тие што те сакаат. Не ти е лесно. ОСМАН: Не е лесно. Не ти е лесно тебе. Не ми е ни мене. Не можам да заспијам. Не им е лесно ни на луѓето надвор. Не ѝ е лесно ни на моќната Турска империја. Народот се буни. Бара правда. Феудална Турција не била праведна. Нашите довчерашни пријатели, сега се лути непријатели. Море у пичку мајчину сè. Ќе умреме сите па ќе ни се помочаат на моќта. Денеска не сум расположен. Коњите ме сакаат. Секогаш им дувам во ноздрите. Го памтат мирисот и никогаш не го забораваат. Ако си им еднаш газда, стално си. Ќе наредам да се убијат пола од беговските коњи. Уште ми се може. Ќе прашаат, зошто? Така. Зошто не сум расположен. Иди па разбери ме. На сите ни одѕвони. Ни Султанот ништо не ми може. Сè се распаѓа, се распаѓам и јас. Вчера ме болеше заб. Те сакам. Ми се превртува меот кога ќе помислам дека сум ти крвник. (Пали дебела цигара) ЦВЕТА: Што е тоа? ОСМАН: Хашиш. (Ѝ ја подава цигарата. Цвета повлекува голем дим, се закашлува. Пушат) ОСМАН: Различна си. ЦВЕТА: Мислиш сакам? ОСМАН: Знам дека брзо ќе умрам. Чудно е кога си убил толку луѓе, да помислиш дека и ти некогаш ќе бидеш меѓу нив. ЦВЕТА: Се затвора кругот. Табур луѓе ќе дојдат по тебе. Затоа не можеш да заспиеш. Страв ти е. Нема да те сакаат ни живите ни мртвите. Сите мислат. Осман е од камен. И Осман има срце. И ти сонуваш. И ти се плашиш. Плачеш. Кој го видел Осман да плаче? Некогаш ми е жал. За сè. За Спасе. За тебе. За мене. Јас те мразам. Сите те мразат. Сите најмногу ги сакаат баш тие што ти ги убиваш. Кога мразат после? Тебе. На Турчин поплачи се, на пријател пофали се. Зошто Осман? Зошто мора да биде секако, само не добро. Пушти ја големата империја раат, ја заболе неа за тебе. Не даваш никој да те сака. ОСМАН: (Вади цвет еделвајс) Никогаш поголем ал не ме алосувал. Знам дека ме мразиш, ама земи го. Се вика еделвајс. Ако го земеш ќе бидеш прва. ЦВЕТА: Не мириса. ОСМАН: Не. ЦВЕТА: Не те мразам. Осман. Жал ми е за тебе. ОСМАН: Не сакам да ме жалат. ЦВЕТА: Ти и Спасе сте еден ист човек. Едниот мораше да умре. Вие си ги теравте инаетите, а јас си ја тргав маката. Маката доаѓа кога нешто ќе ти стане драго. Блазе си им на оние кои ништо не сакаат. Ми се врти од хашишот. Ако не сакаш бол, немој ништо да ти стане мило. Таков ни е адетот. Сакај нешто, баш тоа ќе ти скрши глава. Не е лесно кога ќе те скршат како трул орев. Ништо не ми е јасно, а сè ме боли. Твоите маки ги слушаат сите, моите никој. Мислиш јас сум јака? Не сум јака, Осман. Не бевте ни ти ни Спасе. Не знам кај му згрешив на бога, сè да се скрши на моја глава. ОСМАН: Нема да те држам на сила. Цвета. Ја губам моќта. Брзо ќе ме нема. Можеш повеќе. Не заслужуваш да те снема заедно со мојата империја. Кога ќе го немам аскерот, ќе ме нема ни мене. Ништо нема да остане. Оди си. ЦВЕТА: Не сакам. ОСМАН: (Станува) Ти победи Цвета, ашколсун на инатот. Ама инатот е игра. А, игрите биднаа. Ќе има крв. ЦВЕТА: Немој да одиш. ОСМАН: Ќе наредам да се убијат коњите. СЦЕНА 33 СПАСЕ, ИСТОРИЈА (Цвета) СПАСЕ: Го чуваш цветот? ЦВЕТА: Зошто ме гониш како лоша мисла? СПАСЕ: Го чуваш цветот? ЦВЕТА: Што ако го чувам? Тебе те нема. Пушти ме. СПАСЕ: Немам мирна земја. ЦВЕТА: Убиваше. СПАСЕ: Морав. ЦВЕТА: Сите моравте. СПАСЕ: Ме забораваш. ЦВЕТА: Се трудам. СЦЕНА 34 ТЕХНОЛОШКИ ВИШОК (Крстана и Петкана и Осман) КРСТАНА: Ќе нè фрлиш како стари пци? ПЕТКАНА: Каде да одиме? Кој ќе нè сака сега? Твои жени сме. Твои ороспии. Туркини. Ни ваму ни таму. Подобро убиј нè. ОСМАН: Немам дукати. Немам злато. Ќе ме растргнат од сите страни. Подобро да не си со тој што губи. Исто сте ми мили. КРСТАНА: Кога сме ти биле? ПЕТКАНА: Кога си немал каде да го ставиш? КРСТАНА: Ќе ти се врати. ОСМАН: Ќе ве памтам по арно. КРСТАНА: Памти нè по најлошо. ПЕТКАНА: Имаат свињи акал да памтат? КРСТАНА: Да даде бог, свињи да ти го јадат месото кога ќе пцовисаш. ПЕТКАНА: Гаврани очите да ти ги извадат. КРСТАНА: Змии да ти ги испијат. ПЕТКАНА: Кучиња крвта да ти ја излокаат. КРСТАНА: Црева да јадеш, крв да сереш. ОСМАН: Знаев дека ме сакате, не знаев колку. СЦЕНА 35 КОМИСИЈА (Богдан и Благуна кај валијата) ВАЛИЈАТА: Сè си има своја цена. БОГДАН: Колку имаме, сполај му на бога. БЛАГУНА: Сè ќе дадеме, само вратете ја. ВАЛИЈАТА: Мене, пред три дена ми ја снема жената. Отиде со сромна вода, не се врати. Море што барање сторив, ја нема. Бадијала работа. Плачат дома децата. Кај кого да одам јас? Кај кого да си го одврзам кесето? Или да барам невеста сега, на стари години? Ама, петина Петко, ме чекаат. Ми се еба мамата, просто речено. А бе, некои луѓе ги снемува. Така, одеднаш. Не викам дека ја нема Цвета, ама може да ја нема. Ништо не се знае. Да не речете после, џабе плаќаме. БОГДАН: Знаеме кај е Цвета. ВАЛИЈАТА: Не е кај ќе знаеш, туку кај ќе наеш. Некои девојки се такви, бегаат. Во жена, ѓавол, нема верба. БЛАГУНА: Не ја познавате. ВАЛИЈАТА: Сите се исти. БОГДАН: Само истерајте што се може. ВАЛИЈАТА: Тоа ни е работа. Денес бев во уќуматот. Ќе доаѓала комисија. Европејска. Требало да се покажеме. Што ќе покажуваме, не знам. А бе, ако ме прашате мене, нешто се случува, ама не се знае што. БЛАГУНА: А ние, што да правиме? ВАЛИЈАТА: Носите уште златници и молите се, брате. Повеќе молите се. Никој не иде у црква и џамија. СЦЕНА 36 КУМИТИТЕ (Стражарите на Осман, ги носат пред него врзани, Дуко, Ристо и Христо) ПРВИОТ СТРАЖАР: Не се токму. Дојдоа и се предадоа. Овој бара да го носиме кај тебе, овие сличниве, пеат кумитски песни. ВТОРИОТ СТРАЖАР: Јас бев за тоа одма да ги убиеме. Секој втор ден почнаа да ни доаѓаат. Ќе ни навлечат некој малер. Не се токму, се гледа. ОСМАН: Го бараш рускиот цар? ДУКО: Тебе Осман. ОСМАН: Збори. ДУКО: Знам дека е Цвета тука. ОСМАН: Тука е. ДУКО: Земи ме мене, пушти ја неа. ОСМАН: Што ќе ти правам тебе? ДУКО: Кумита сум. ОСМАН: За таа работа башка ќе збориме. А овие двајца? РИСТО: Ние, смрт и слобода без ракија. ОСМАН: Зошто дојдовте? ХРИСТО: Овој кумитава сакаше да нè убие. ОСМАН: Зошто бе сите се праите со сила абдали? Што народ ќе бевте? Цвета веќе ја пуштив, ама со вас што да праиме сега? Да ве пуштам? Да ве натнам на колец? ДУКО: Што ќе биде со Цвета? ОСМАН: Ја сакам. РИСТО: А ние? СЦЕНА 37 РАСИМ ЅВЕР (Во одајата на Цвета) ЦВЕТА: Ако те види Осман, ќе те убие. РАСИМ: Ако го видам, јас ќе го убијам. ЦВЕТА: Зошто дојде? РАСИМ: Имаше право. Осман е ништо. Ајван. Дојдов да те извлечам. ЦВЕТА: Не. РАСИМ: Ова го правам за тебе. Можеш да одиш каде сакаш. Ништо не ми должиш. ЦВЕТА: Му се одмаздуваш на Осман? РАСИМ: Двајцата ќе имаме корист. ЦВЕТА: Само за тоа дојде? РАСИМ: Не. ЦВЕТА: Оди си. РАСИМ: Осман губи. Ќе го распнат на колец. Остануваш со погрешниот. ЦВЕТА: Останувам со кого сакам. РАСИМ: Ќе се каеш. ЦВЕТА: Знам. (Расим го вади својот нож. Се сече по рака. Со крвавата рака го поминува лицето на Цвета. Бесно излегува) СЦЕНА 38 ПРОЦЕС (Во уќуматот се фамилијата на Цвета и Осман. Со тешки чекори влегува валијата придружен со трочлена европска комисија) ВАЛИЈАТА: (Дава знак да седнат) Овие до мене се Европејци. Шераре, Стиве... (Им се смешка) Да им ебам имињата. Енглиз, Немец и Франк. Дојдени се со аманет од коџобашијата, и ниет да се увери светот оти султанијава наша есапи правина. Маскин гајле, не разбираат по нашки. Само ќе ви речам, појќе да се смешкате. Смешкајте се нека ве видат али е сè саглам. Така. Добро, ќатип ефенди. Дај сега арзоалот на Трајан Кузман. Ефендилер. Во нашиот вилаетски уќумат е подаден еден арзоал од царската раја и поданик на падишахот Трајан од село Страдалевци. Со тој арзоал Трајан Кузман се плачи оти пред дваесет дни, чифликсајбијата Осман Бег, ја грабнал со сила неговата ќерка Цвета. Во името на правдата... не смеј се бе, Трајане... Го повикав Осман Бег, да даде каршилок. Од каршилокот на Осман Бег се виѓат оти тој не ја држел Цвета на сила. За да нема никаков кусур работава, дадов заповест да се донесе овде момичката. Падишахот, на кого благоволението, љубовта и милоста кон рајата е големо, сака вие сами да решите на која страна е правото. Насмеано и кротко. ТРАЈАН: Дајте ни ја ќерката и да си одиме! ВАЛИЈАТА: Ќе каже самата. (Влегува Цвета) БЛАГУНА: (Станува) Ќерко! ЦВЕТА: (Гледа во своите родители. Пауза) Една ноќ се разбудив пред зори. Сонував еден цвет. Беше тоа убав сон. Мирен. Надвор лаеа пци. Се слушаше жубор на вода. Знаев дека има смисла. Смисла за сè. Осетив чудна сила, што тече низ целото мое тело. Ме болеше целата крв. Видов како мојата душа излегува од мене. Како ми ја засирува крвта. Видов како ме нема. Како ми се дроби мозокот. Беше пријатно. Видов илјада мртви души. Го немаше Спасе. Видов илјада бои наеднаш. Ме носеше некаде горе, некаде во првото светло на небото. Пред самото небо, еден снежен врв го имаше цветот. Снегот беше крвав. Крвта се засири. Експлозија го растури небото во ѕвезди. Остана цветот облеан со сонце. Решив да останам со Осман. Доста е од крв. Доста е од омраза. Не е во Осман ѓаволот. Во сите е. Не разбирате. Не разбирам ни јас. Осудете ме. Речете оти ми се поматил умот. Спасе го сакав повеќе од сè. Умре. Остана, љубов или омраза. Знам дека ми мислите сè најдобро. Никогаш нема да заборавам колку сторивте за мене. ТРАЈАН: Што сте ѝ сториле?! БЛАГУНА: Цвето, ќерко! Што е со тебе? ТРАЈАН: Ѝ го зедовте умот... (Цвета излегува) ВАЛИЈАТА: (Станува, неприродно насмеан) Без паника. Си сонувало момичето. Насмејте се бе, мајката, насмејте се... И коџа царица си менит верата за добар живот... Како јас можам да се смеам? СЦЕНА 39 ОЈ ЉУБОВ, ЉУБОВ... (Кемал Ататурк со својата војска, пред Битола, пред домот на Елени Каринте) ЕЛЕНИ: Ти? КЕМАЛ: Го добив твоето писмо. ЕЛЕНИ: Зошто не се јави? КЕМАЛ: Го прочитав илјада пати. ЕЛЕНИ: Барем еднаш? КЕМАЛ: Нема да ме поканиш внатре. (Пауза) Го чуваш цветот? (Пауза) Ми рекоа дека имаш три деца. (Пауза) Сакам да знам само едно. ЕЛЕНИ: Зошто не се јави? КЕМАЛ: ... Богатиот трговец на татко ти? (Пауза) ЕЛЕНИ: Зошто дојде? Зошто сега? КЕМАЛ: Да ја освојам Битола. (Тргнува да си оди) ЕЛЕНИ: (По него) Ќе те видам пак? КЕМАЛ: Не. ЕЛЕНИ: Кемал? КЕМАЛ: Елени? ЕЛЕНИ: Те сакам. КЕМАЛ: И јас тебе. (Кемал си оди. Една мала солза и потекнува на Елени. Машки глас вика по неа од нејзиниот топол дом) СЦЕНА 40 КРВАВА ВЕНЧАВКА (Во црква. Осман и Цвета се земаат кај еден поп) ПОПОТ: (Кон Осман) Вера? ОСМАН: Рисјанин. ПОПОТ (Чудно го погледнува) Кум имате? ОСМАН: Немаме. ПОПОТ: Роднини троа да дојдат? ОСМАН: Нема. ПОПОТ: Прстени? ОСМАН: Немаме. ПОПОТ: Дар некој за црквава? ОСМАН: Јок. ПОПОТ: Што имате? Љубов? Арна работа. ОСМАН: Реков ќе платиме. ПОПОТ: А бе не, сè се средуе ама... (Им става над главите по една круна) Ако при жив маж или жена се омажите, ожените за друг, друга, ќе станите прељубници... Добро, да скратиме, немате време, знаете тоа... Само ако умре мажот, жената и така натаму, господ да не даде... Ја земаш ли ти раба божја Осман, Цвета за жена во добро и во зло? ОСМАН: Да. ПОПОТ: Го земаш ли ти раба божја Цвета, Осман за маж и во ...? ЦВЕТА: Да. ПОПОТ: (Почнува да ги пее) Венчај сја раба божја Цвета и раба божја Осман за вјек и вјекова. (Ги врти околу себе) (Во црквата втрчува еден од стражарите на Осман) СТРАЖАРОТ: Осман! Иде војска! Лично Кемал Ататурк иде по тебе! Расим води цела чета! Тебе те бара... ПОПОТ: Ќе бегаме? ОСМАН: Продолжи. ПОПОТ: (Продолжува да пее) СТРАЖАРОТ: Нашата војска се разбега Осман! Останавме неколку... готово е Осман. (Ја фрла пушката и бега) ПОПОТ: (Набрзина допејува) Арно. Ајде. Толку е. Ќе бегаме? (Бега) (Качен на коњ, влетува Расим. Се симнува. Оди кон Осман) РАСИМ: Кучето се врати. Расим. И ќе те убие. Фала за сè. (Нишани во Осман. Некој пука. Расим паѓа мртов. Се појавува Дуко) ДУКО: Нема да му го оставам тоа задоволство, Осман! (Нишани во него) ЦВЕТА: Немој Дуко. (Истрчува пред Осман. Дуко веќе пука. Цвета паѓа мртва. Осман го зема мртвото тело на Цвета) Умрев ама... (Осман плаче над Цвета. Доаѓаат војници. Пукаат во Осман. Кемал Ататурк со својата победничка војска) КРАЈ